Осмаци je општина у источном дијелу Републике Српске, Босне и Херцеговине. Сједиште општине се налази у Осмацима. 

Географски положај

Општина Осмаци се налази у источном дијелу Републике Српске и Босне и Херцеговине. Површина општине  износи 78,10km2, на потезу који се у регионалним оквирима издваја као Средње подриње или регија Бирач. Осмаци спадају у ред  мањих општина у РС, како по површини тако и по броју становника.

Сама општина граничи са општинама Зворник и Шековићи у Републици Српској и Калесијом у Федерацији Босне и Херцеговине. Територија општине Осмаци је функционално повезана са сусједним територијама, односно са окружењем.

У правцу исток – запад, највеће растојање између граница општине износи око 14km, а у правцу сјевер – југ, територија општине се протеже у дужини 4-8 km.

Географски положај општине Осмаци спада међу значајније факторе њеног друштвеног развоја. Основне функције и утицај географског положаја на садашњост и будућност развоја општине Осмаци огледају се у: њеном положају према крупним географским цјелинама, просторима у којим се налазе значајни природни ресурси (тзв. Тузлански басен), положају према магистралној саобраћајници Зворник-Тузла, развијеним привредним рејонима и крупним гравитационим центрима.

Регија Бирач се налази у близини пољопривредних рејона као што су Семберија и Мачва, те значајних индустријских центара као што су Тузла, Зворник, Брчко и др.

Климатске карактеристике

Осим природних ресурса и клима, као природни услов, детерминирајућа је претпоставка при избору производне оријентације у пољопривреди али и другим привредним активностима. Географски положај и рељеф опредијелили су основне климатске карактеристике подручја. Подручје општине, у цјелини, налази се у појасу умјерено континенталне климе, са наглашеним годишњим варијацијама температуре и падавина . Битне карактеристике овог климата се огледају у следећем: љета су топла, док су зиме већином хладне, јесен је незнатно топлија од прољећа док је прелаз од зиме према прољећу на почетку врло брз, а затим је пораст температуре уједначен.

Историјски аспекти развоја подручја

Општина Осмаци представља једну од најмлађих општина у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Општина Осмаци са садашњим аминистративним капацитетима настала је 1992. године од дијела предратне општине Калесија.

Осмаци као насељено мјесто први пут се спомињу почетком ХVIII вјека,  тачније 1717. године као мјесто на ком су у оквиру Бечког рата вођене битке између аустријске  и турске војске.

По првом аустријском попису од 1879. године, мјесто Осмаци се први пут спомиње као Осмак у оквиру општине Осмак, котар Власеница.

По наредном попису од 01.05.1885. године општини Осмак припадала су насељена мјеста Осмак, Какањ, Мраморак, Подборогово (дио насеља).

Током 1953. године на подручју Осмака било је сједиште Народног одбора општине Осмаци, а 1955. године долази до  преласка у састав општине Мемићи, да би од 1958 -1992. године била у саставу општине Калесија.

Природни ресурси

Природним ресурсима у структури општих услова развоја припада посебно мјесто. Њихов вишеструки значај у процесу производње и развоја огледа се прије свега, у чињеници да као основа развоја могу директно утицати на избор производне оријентације датог подручја. Осим тога значајније богатство одређених ресурса може одиграти важну улогу фактора за стварање капитала за убрзан економски развој.

Подручје општине Осмаци располаже разноврсним природним богатством које је више значајно са аспекта квантитета него квалитета. Ипак, уз рационално кориштење, ови ресурси представљају важан ослонац будућем развоју општине.

Основни демографски подаци

По попису становништва из 1991. године, општина Осмаци  је имала 7039 становника.

Број становника у општини Осмаци по последњем интерном општинском попису из 2001. године   износио је      4646 становника, а са расељеним  становништвом  тај број износио је 5258 становника. По истом попису у општини је 1385 домаћинстава, од чега је 187  расељених домаћинстава која су се у претходном периоду  настанила на подручју општине Осмаци.  Просјечна величина  домаћинства по том попису износи 3,79 чланова.    

Попис из 2001. године је био интерног карактера и спроведен од стране општине. Због тога су пописна обиљежја недовољна и некомплетна са једне стране, а са друге методолошки необјашњена.

У периоду 1992-1995. година долази до великог пада  општинске популације  као резултат ратних дејстава и разарања. У наведеном периоду  у готово свим насељима долази до популационог пада, а што је  првенствено резултат одласка бошњачког становништва са територије општине Осмаци.

Према интерној процјени , број становника у општини Осмаци у 2009. години износио је 5242 становника.

По подацима Републичког завода за статистику,  на локалним изборима у 2008. години било је регистровано 3579 бирача, што индиректно може да укаже на укупан број становништва у општини Осмаци, односно о контигенту становништва старијем од 18 година. Међутим , и овај податак треба узети са резервом јер један број становника општине Осмаци, претежно бошњачке националности, због повољнијег остваривања одређених личних права  (борачка права, права из области социјалне заштите, здравствена заштита, подстицаји у пољопривреди  и др.) посједује лична документа  издата у сусједној општини Калесија, те самим тим не улазе у горе наведени број.

Дакле, према процјенама дошло је до смањења броја становника у односу на 1991. годину. Разлози за то се налазе у чињеници да је и поред организованог повратка на подручје општине Осмаци један број предратног становништва одлучио да се трајно настани на подручју других општина, претежно у ФБиХ, али и у РС.