.png)
Општи подаци
Осмаци je општина у источном дијелу Републике Српске, Босне и Херцеговине. Сједиште општине се налази у Осмацима.
Географски положај
Општина Осмаци се налази у источном дијелу Републике Српске и Босне и Херцеговине. Површина општине износи 78,10km2, на потезу који се у регионалним оквирима издваја као Средње подриње или регија Бирач. Осмаци спадају у ред мањих општина у РС, како по површини тако и по броју становника.
Сама општина граничи са општинама Зворник и Шековићи у Републици Српској и Калесијом у Федерацији Босне и Херцеговине. Територија општине Осмаци је функционално повезана са сусједним територијама, односно са окружењем.
У правцу исток – запад, највеће растојање између граница општине износи око 14km, а у правцу сјевер – југ, територија општине се протеже у дужини 4-8 km.
Географски положај општине Осмаци спада међу значајније факторе њеног друштвеног развоја. Основне функције и утицај географског положаја на садашњост и будућност развоја општине Осмаци огледају се у: њеном положају према крупним географским цјелинама, просторима у којим се налазе значајни природни ресурси (тзв. Тузлански басен), положају према магистралној саобраћајници Зворник-Тузла, развијеним привредним рејонима и крупним гравитационим центрима.
Регија Бирач се налази у близини пољопривредних рејона као што су Семберија и Мачва, те значајних индустријских центара као што су Тузла, Зворник, Брчко и др.
Климатске карактеристике
Осим природних ресурса и клима, као природни услов, детерминирајућа је претпоставка при избору производне оријентације у пољопривреди али и другим привредним активностима. Географски положај и рељеф опредијелили су основне климатске карактеристике подручја. Подручје општине, у цјелини, налази се у појасу умјерено континенталне климе, са наглашеним годишњим варијацијама температуре и падавина . Битне карактеристике овог климата се огледају у следећем: љета су топла, док су зиме већином хладне, јесен је незнатно топлија од прољећа док је прелаз од зиме према прољећу на почетку врло брз, а затим је пораст температуре уједначен.
Историјски аспекти развоја подручја
Општина Осмаци представља једну од најмлађих општина у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Општина Осмаци са садашњим аминистративним капацитетима настала је 1992. године од дијела предратне општине Калесија.
Осмаци као насељено мјесто први пут се спомињу почетком ХVIII вјека, тачније 1717. године као мјесто на ком су у оквиру Бечког рата вођене битке између аустријске и турске војске.
По првом аустријском попису од 1879. године, мјесто Осмаци се први пут спомиње као Осмак у оквиру општине Осмак, котар Власеница.
По наредном попису од 01.05.1885. године општини Осмак припадала су насељена мјеста Осмак, Какањ, Мраморак, Подборогово (дио насеља).
Током 1953. године на подручју Осмака било је сједиште Народног одбора општине Осмаци, а 1955. године долази до преласка у састав општине Мемићи, да би од 1958 -1992. године била у саставу општине Калесија.
Природни ресурси
Природним ресурсима у структури општих услова развоја припада посебно мјесто. Њихов вишеструки значај у процесу производње и развоја огледа се прије свега, у чињеници да као основа развоја могу директно утицати на избор производне оријентације датог подручја. Осим тога значајније богатство одређених ресурса може одиграти важну улогу фактора за стварање капитала за убрзан економски развој.
Подручје општине Осмаци располаже разноврсним природним богатством које је више значајно са аспекта квантитета него квалитета. Ипак, уз рационално кориштење, ови ресурси представљају важан ослонац будућем развоју општине.
Основни демографски подаци
По попису становништва из 1991. године, општина Осмаци је имала 7039 становника.
Број становника у општини Осмаци по последњем интерном општинском попису из 2001. године износио је 4646 становника, а са расељеним становништвом тај број износио је 5258 становника. По истом попису у општини је 1385 домаћинстава, од чега је 187 расељених домаћинстава која су се у претходном периоду настанила на подручју општине Осмаци. Просјечна величина домаћинства по том попису износи 3,79 чланова.
Попис из 2001. године је био интерног карактера и спроведен од стране општине. Због тога су пописна обиљежја недовољна и некомплетна са једне стране, а са друге методолошки необјашњена.
У периоду 1992-1995. година долази до великог пада општинске популације као резултат ратних дејстава и разарања. У наведеном периоду у готово свим насељима долази до популационог пада, а што је првенствено резултат одласка бошњачког становништва са територије општине Осмаци.
Према интерној процјени , број становника у општини Осмаци у 2009. години износио је 5242 становника.
По подацима Републичког завода за статистику, на локалним изборима у 2008. години било је регистровано 3579 бирача, што индиректно може да укаже на укупан број становништва у општини Осмаци, односно о контигенту становништва старијем од 18 година. Међутим , и овај податак треба узети са резервом јер један број становника општине Осмаци, претежно бошњачке националности, због повољнијег остваривања одређених личних права (борачка права, права из области социјалне заштите, здравствена заштита, подстицаји у пољопривреди и др.) посједује лична документа издата у сусједној општини Калесија, те самим тим не улазе у горе наведени број.
Дакле, према процјенама дошло је до смањења броја становника у односу на 1991. годину. Разлози за то се налазе у чињеници да је и поред организованог повратка на подручје општине Осмаци један број предратног становништва одлучио да се трајно настани на подручју других општина, претежно у ФБиХ, али и у РС.
Образовање и култура
Образовање
На територији општине Осмаци тренутно постоје само основне школе , односно присутно је само основно образовање.
Основно образовање се одвија у двије деветогодишње основне школе ( од којих је једна централна) и једној петогодишњој основној школи.
Централна основна школа „Алекса Шантић“ је смјештена у општинском центру Осмака. У саставу школе је и фискултурна дворана од 244 м2. Подручна деветогодишња основна школа је лоцирана у Цапардама. У Матковцу се налази подручна петогодишња школа.
Дјеца из насељених мјеста Осмаци, Ракино Брдо, Гојчин, Зелина, Сајтовићи,Шехер и једног дијела Борогова школују се у централној основној школи у Осмацима; дјеца из насељених мјеста Цапарде, Махала, Хајвази, Кулина,Кусоње, Косовача и већег дијела Вилчевића похађају подручну школу у Цапардама; док подручну школу у Матковцу похађају дјеца из Матковца иједног дијела Борогова и Вилчевића.
У претходних пар година евидентан је пад броја ученика који похађају основне школе на подручју општине, а што је последица одласка млађих брачних парова са дјецом са подручја општине Осмаци.
Потребе за средњим образовањем задовољавају се углавном у сусједним општинским центрима (Зворник, Калесија, Шековићи). Већина младих имазавршену средњу стручну спрему, мада је све већи број који уписују и завршавају високе школе.
Култура
Пошто територија општине представља рурално подручје, у самој општини постоји ваома мали број објеката културе. Они су сведени на неколико објеката по насељеним мјестима – домова културе или тзв. сеоских центара за окупљање са или без читаоница.
Дом културе у Осмацима је свакако најрепрезентативнији објекат културе на подручју наше општине. Реновиран је 2008. године и тренутно је у добром стању.
На подручју општине постоји неколико историјских споменика из другог свјетског рата.
Вјерски објекти су ограничени на објекте православне цркве и исламске вјерске заједнице- цркве и џамије. Остале вјерске заједнице немају своје објекте на простору општине. Православне цркве се налазе у Осмацима, Ракином Брду, и Цапардама. Џамије су смјештене у Шехеру, Цапардама и Махали.
Здравство и социјална заштита
Здравствена заштита на територији општине Осмаци се одвија преко двије амбуланте које су лоциране у Осмацима и Цапардама. Прије рата становништво данашње општине Осмаци је здравствену заштиту остваривало првенствено у Калесији (Дом здравља) и амбуланти у Мемићима, а за компликованије интервенције пацијенти су упућивани у Клинички центар у Тузли и даље. Ратна дешавања су пореметила ове односе у погледу здравствене заштите и довела до значајних промјена.
Обје амбуланте на подручју општине Осмаци су изграђене послије рата. Љекар опште праксе из Зворника посјећује обје амбуланте, пет дана у седмици. У ове двије амбуланте у 2009. години била су запослена три медицинска техничара. У амбулантама се пружа само примарна здравствена заштита становништву општине, док се за остварење виших нивоа здравствене заштите пацијенти шаљу у Зворник и веће медицинске центре. Повратници бошњачке националности здравствену заштиту првенствено остварују у Дому здравља Калесија.
У Осмацима као општинском центру смештена је Служба социјалне и дјечије заштите, која се бави социјалном заштитом становништва.
Социјална структура становништва је сложена и тешка. Велики број грађана налази се у тешкој материјалној ситуацији због недостатака основних средстава за живот.
Један од основних узрока оваквог стања је незапосленост, велики број старачких домаћинстава, знатан број хендикепираних особа и низ других околности које утичу на социјални статус домаћинства.
Сложеност социјалне заштите изражава се у разноврсности и обимности задатака и стручних поступака који се примјењују према појединим корисницима и њиховим породицама.
На подручју наше општине постоји 32 старија лица без породичног старања који и поред социјалне помоћи коју остварују од општине Осмаци живе у веома тешким условима. Новчана помоћ коју остварују (41,00 КМ) није ни близу довољна за задовољавање основних потреба за живот ( храна, хигијена, лијекови, ел.енергија, огрев и сл).
Двадест двоје инвалидних лица остварују новчану помоћ и налазе се у веома тешкој ситуацији јер су то лица која су везана за љекарску помоћ и чији су трошкови лијечења вишеструко већи него сама поменута помоћ. У тешкој материјалној ситуацији се налазе и вишечлане породице (пет и више чланова) које немају никаквих примања а уз то имају троје и више дјеце школског узраста. Таквих породица на подручју општине је 46.
Осим горе наведених у тешком материјалном стању су и породице пензионера чије су пензије веома ниске као и неке радничке породице које добијају нередовну плату. Заједничко за све наведене породице је да немају довољно основних средстава за живот (храна, одјећа, обућа лијекови, хигијена и сл.), а један дио њих живи и у незадовољавајућим стамбеним просторима који су неусловни за живот.
Спорт и млади
Спортских друштава нема на територији општине Осмаци. При школама постоје одређене школске секције. Уз школе на подручју општине постоје спортски терени (кошарка, мали фудбал и др. ). У склопу централне основне школе у Осмацима налази се мања фискултурна сала површине од 244 м2, а у склопу подручне школе у Цапардама већа фискултурна сала на којој су радови у току.
У већини сеоских насеља постоје неуређена фудбалска игралишта.
Туризам
Осмаци су општина у источном дијелу Републике Српске, располаже бројним привредним потенцијалима.
Добар основ за будући снажан развој ове општине омогућавају повољан географски положај, конфигурација терена, чист ваздух, квалитетна вода, здрава храна, атрактивна и незагађена природа, путне и жељезничке комуникације, од којих су најважнији магистрални пут и жељезничка пруга Тузла-Зворник. Ови терени су погодни за развој пољопривреде, и то првенствено повртларства и воћарства, мале привреде, сеоског и ловног туризма и трговине.
Многа домаћинства се баве узгојем малине. На простору општине Осмаци налази се дом културе, читаоница и неколико православно-хришћанских и исламских вјерских објеката.
Привреда и пољопривреда
Општина Осмаци, као изразито неразвијена општина, базира свој развој на пољопривредним ресурсима и водним ресурсима.
Пољопривредни ресурси
На подручју општине Осмаци тренутно има 174 регистрованих пољопривредних газдинстава (ППГ-а, 2 комерцијална и 172 некомерцијална газдинства), што је за 36% мање него у 2010. години. На то је утицало доношење новог Правилника о разврставању пољопривредних газдинства у РС, у октобру 2013. године, према којем су пољопривредна газдинства требала извршити поновни упис уз разврставање на комерцијална и некомерцијална, те се у том процесу знатно мањи број газдинстава уписао у Регистар.
Доминантне пољопривредне културе на подручју општине Осмаци обухватају:
• житарице 720 ха: стрнине (пшеница око 100 ха, тритикал 20 ха, јечам 20 ха, раж 20 ха и зоб 10 ха) и окопавине (кукуруз 550 ха);
• воће 37500 стабала (око 288, 5 ха, тј. просјечно по 1 ха је 130 стабала);
• поврће разно 77,5 ха; те
• траве 1570 ха (дјетелине 600 ха, луцерке 550 ха и мјешавине трава и легуминоза 420 ха).
Угари и необрађене оранице и баште износе 290 ха (угари 60 ха и необрађене оранице и баште 230 ха).
Стање сточног фонда на подручју општине, у 2020. години, је слиједеће:
• говеда свих категорија 500,
• оваца свих категорија 3800,
• свиња свих категорија 2500,
• живине свих категорија 15000.
Важно је нагласити да је сточни фонд у опадању код свих врста изузев код оваца гдје је у благом порасту, у односу на претходне три године.
Водни ресурси
Водни ресурси су недовољно искориштени. Предузеће „Планински студенац“ д.о.о. Цапарде основано је 2003. године, а уласком природне изворске воде Аква Вита на тржиште БиХ, од 2011. године ово предузеће је започело флаширање и пуњење воде Аква Вита, а тренутно има 12 запослених. Међутим, постоји велики број изворишта питке воде на подручју општине који представљају потенцијални ресурс за улагање у област производње и флаширања воде.
Привреда
Број пословних субјеката на подручју општине Осмаци је у континуираном порасту тако да је од 2010. године са 68 субјеката порастао на 175 у 2020. години, односно за 158.82%. Чине га 110 предузетника и 65 осталих правних лица, са укупно 344 запослена.
Удружења и НВО
Удружења грађана/невладине организације представљају веома значајан фактор у препознавању и рјешавању проблема локалне заједнице, на начин да својим активностима доприносе задовољавању разних потреба, остваривању права грађана, формирању јавног мњења и иницирању одређених активности у локалној заједници.
Развој НВО сектора је почео деведесетих година дјеловањем већине НВО-а као хуманитарних организација које су пружале подршку најугроженијим категоријама становништва. Временом, НВО су пролазиле и друге облике дјеловања, успостављајући различите моделе рада. Процес развоја НВО сектора потакнуо је бројна питања од којих и потребу за дефинисањем улоге НВО као партнера институционалном систему, потребу за узајамним препознавањем корисности, могућностима за пружањем ефикасних услуга, потребу за дефинисањем јединствене и у јавности препознатљиве мисије цивилних иницијатива и због свега, могућности за финансијску одрживост.
Активности НВО доданас су већим дјелом овисне о финансирању из буџета општине и приватних активности. Иако локална заједница финансира активности НВО то свакако још увијек непредставља значајан фактор за одрживост овог сектора, нарoчито ако се у обзир узме да се финансијска подршка смањује усљед ефекта економске кризе. С тога, НВО непрофитни сектор је суочен са изазовом опстанка гдје је принуђен да тражи нове моделе и изворе финансирања, прије свега кроз стварање партнерства са јавним и приватним сектором, али и кроз донације појединаца.
На подручју општине Осмаци уписано је 9 удружења регистрованих грађана и то:
| Назив удружења | Телефон | Е-пошта |
| Друштво „Просвјета“ РС, Општинси одбор Осмаци | 065/805-360 | radejaksicurb@gmail.com |
| „Спреча“ Удружење пољопривредних произвођача | ||
| Удружење пољопривредних поризвођача „Мекоте“ | ||
| Удуржење пољопривредних произвођача „Шехер“ | ||
| „Добровољно ватрогасно душтво“ Осмаци | 066/212-722 | |
| Невладина организација „Еко-вита“ Осмаци | 065/880-545 | |
| Ловачко удружење „Срндаћ“ Осмаци | 066/453-820 | dragisa.bojkovic@gmail.com |
| Фудбалски клуб „Осмаци“ Осмаци | 065/940-727 | ozna1980@gmail.com |
| Планинарско друштво „Репиште“ Хајвази | 062/820-946 | pdrepiste2019@gmail.com |
