Здравство и социјална заштита

Здравствена заштита на територији општине Осмаци се одвија преко двије амбуланте које су лоциране у Осмацима и Цапардама. Прије рата становништво данашње општине  Осмаци је здравствену заштиту остваривало првенствено у Калесији (Дом здравља) и амбуланти у Мемићима, а за компликованије интервенције пацијенти су упућивани у Клинички центар у Тузли и даље. Ратна дешавања су пореметила ове односе у погледу здравствене заштите и довела до значајних промјена.
Обје амбуланте на подручју општине Осмаци су изграђене послије рата. Љекар опште праксе из Зворника посјећује обје амбуланте, пет дана у седмици. У ове двије амбуланте у 2009. години била су запослена три медицинска техничара. У амбулантама се пружа  само примарна здравствена заштита становништву општине, док се за остварење виших нивоа здравствене заштите пацијенти шаљу у Зворник и веће медицинске центре. Повратници бошњачке националности здравствену заштиту првенствено остварују у Дому здравља Калесија.

У Осмацима као општинском центру смештена је Служба социјалне и дјечије заштите, која се бави социјалном заштитом становништва.
Социјална структура становништва је сложена и тешка. Велики број грађана налази се у тешкој материјалној ситуацији због недостатака основних средстава за живот.

Један од основних узрока оваквог стања је незапосленост, велики број старачких домаћинстава, знатан број хендикепираних особа и низ других околности које утичу на социјални статус домаћинства.

Сложеност  социјалне заштите изражава се у разноврсности и обимности задатака и стручних поступака који се примјењују према појединим корисницима и њиховим породицама.

На подручју наше општине постоји 32  старија лица без породичног старања који и поред социјалне помоћи коју остварују од општине Осмаци живе у веома тешким условима. Новчана помоћ коју остварују (41,00 КМ) није ни близу довољна за задовољавање основних потреба за живот ( храна, хигијена, лијекови, ел.енергија, огрев и сл).
Двадест двоје  инвалидних лица остварују новчану помоћ и налазе се у веома тешкој ситуацији јер су то лица која су везана за љекарску помоћ и чији су трошкови лијечења вишеструко већи него сама поменута помоћ. У тешкој материјалној ситуацији се налазе и вишечлане породице (пет и више чланова) које немају никаквих примања а уз то имају троје и више дјеце школског узраста. Таквих породица на подручју општине је 46.
Осим горе наведених у тешком материјалном стању су и породице пензионера чије су пензије веома ниске као и неке радничке породице које добијају нередовну плату. Заједничко за све наведене породице је да немају довољно основних средстава за живот (храна, одјећа, обућа лијекови, хигијена и сл.), а један дио њих живи и у незадовољавајућим стамбеним просторима  који су неусловни за живот.